Kraj fudbalske 2014. Godine u Srbiji obeležiće izbori u
Crvenoj zvezdi i Partizanu.

Biće to vrhunac glupih i neuspešnih događaja u
srpskom fudbalu u godini na izmaku. Situacija u večitim rivalima je dobro
poznata. Crveno i crno-beli se bukvalno raspadaju. Zvezda je suspendovana zbog
dugova iz evropskih takmičenja, na stadionu ne mogu da se igraju utakmice u
kvalifikacijama za evropsko prvenstvo. Prošle godine u ovo vreme, navijači (ne
„oni“ sa severa) su organizovali akciju u kojoj je sakupljen novac za
renoviranje svlačionica. Neko je dao 50, neko 1000 evra, neko pločice, neko
slavine, majstori zvezdaši su radili besplatno…i posao je završen. Zakrpljena
je jedna od bezbroj rupa. Fudbalski savez Srbije pomogao je Partizanu i
renovirao je svlačionice i teren kako bi reprezentacija imala gde da igra
kvalifikacije. Da ne pominjemo koliko desetina miliona su dužni večiti i da ne
postoji način da sadašnje uprave vrate te dugove. Osim ako ne dođu do finala
Lige šampiona. Jasno je da bez svežeg kapitala, ni jedni ni drugi neće moći da
se izvuku iz krize. S obzirom da su večiti rivali udruženja građana i da kao
takva ne mogu da se prodaju- sve se vrti u krug i izlaza nema, bar dok se ne
promeni zakon.

Uprava crveno-belih jedva je naterala Svetozara
Mijailovića da podnese kandidaturu. Iskusni privrednik i funkcioner je počeo da
piše program(?) i želi da organizuje klub po modelu iz 1991.godine u savremenim
okvirima. To jasno znači da plana- nema.Mijailović je već mesecima, formalno na
čelu kluba, pa ostaje misterija zašto se neki njevov plan već ne
primenjuje.Kada u Crvenoj zvezdi ne znaju ništa pametnije da kažu- pomenu ’91.
Evo ja mogu da pomognem Mijailoviću i da mu skrenem pažnju da dovede Savićevića
iz Budućnosti i malog Pančeva iz Vardara. Ali mora da požuri, jer ih obojicu
želi i Partizan.

Za razliku od
crveno-belih, kod kojih je jedinstvo monolitno, kao u CK SSSR-a 1949. godine- u
taboru Partizana postoje bar dve struje. Jedna sadašnja i jedna bivša, odnosno
buduća. Nepopularni predsednik Dragan Đurić odavno je najavio da se neće ponovo
kandidovati, ali će imati svog kandidata. U igri su Mile Jovičić, Zoran Popović
i Albert Nađ i svi već dugo manje ili više upravljaju Partizanom. Neko se uzda
u podršku bivšeg moćnog Genseka, neko bivšeg direktora, a neko u podršku
komiteta iz vladajućih stranaka. Do izbora u klubu, možda će ostati samo jedan
kandidat, ako se tako dogovore klupske strukture, stranke, BIA…

Normalan navijač verovatno postavlja sebi pitanje- zašto
je ovakva navala na klub koji je u ogromnim i gotovo nerešivim problemima? Činjenica da možete da upravljate velikom,
pa makar i neuspešnom kompanijom i da možete da vrtite neke imaginarne pare
(kojih sada nema) ,a koje nisu vaše- je i dalje velika privilegija. Mogućnost da uzimate kredite, muljate na
razne načine i da zbog toga ne odgovarate je mnogima primamljiva. Ako bi to
isto radili u svojim privatnim ili državnim firmama- verovatno biste odgovarali
pred nekim sudom, ali ako to radite u Zvezdi, Partizanu, Vojvodini…ne morate
mnogo da brinete! I zato umesto da nekoliko dana uoči izbora, javnost može da
vidi programe, koliko god bili glupi ili nerealni- videće ih tek posle izbora!?
Ovako se čak ni političari ne ponašaju u kampanjama. Oni moraju da
predstavljaju neke programe, za koje i mi i oni znamo da nemaju veze sa
realnošću, ali neke razlike u tim programima ipak postoje.

Da li iko normalan
veruje da će se u Zvezdi ili Partizanu nešto pozitivno promeniti posle izbora?
Hoće jednoga dana, kada država odnosno ljudi koje je predstavljaju i vode, a tu
ne mislim na sadašnju ili buduću vladu, već podzemne strukture, koje su veoma
bitne- odluče da izađu iz klubova i prepuste ih budućim vlasnicima, koji će
doći sa svojim novcem i početi da rade. A to se neće dogoditi skoro! Fudbal i sport
generalno su retka preostala mogućnost u Srbiji da raspolažete društvenim
odnosno novcem bez vlasnika, a to je privilegija koja se zadržava po svaku
cenu, pa makar vodili Crvenu zvezdu ili Partizan u beogradskoj zoni.