Ako tražite pozitivnu priču u engleskom fudbalu,
bolju od AFC Bornmuta sigurno nećete naći. Klub sa južne engleske obale pojavio
se niotkud i oduševio ljubitelje fudbala igrom, a rezultati ih prate i cele
sezone su u vrhu Čempionšipa.

Bornmut igra atraktivan, napadački, taktički i
tehnički kvalitetan fudbal, a u vrhu Čempionšipa nisu samo po broju bodova.
Trešnje su među prva tri tima po broju golova, šuteva, šuteva u okvir,
preciznosti šuteva, broju pasova, broju pasova u napadačkoj trećini, tačnosti
pasova i posedu lopte.

Sa menadžerom u koga su navijači bukvalno
zaljubljeni to i nije iznenađenje – još dok je bio igrač skupili su 13.500
funti u internet akciji da ga vrate u ekipu, a on im je vratio kao menadžer dva
put preuzimajući tim u zoni ispadanja, odmah zatim ga uvodeći u viši rang.
Možda i još više odbijanjem 5 ponuda iz višeg ranga i otvorenim stavom da ga
nijedan premijerligaš ne zanima dok ne završi posao na Din Kortu.

Njegova ekipa je po Transfermarktu šesnaesta u
Čempionšipu, u kojem pet timova ima dva do tri puta veću procenjenu vrednost,
ali im svi gledaju u leđa.

Uspon
Bornmuta

Priča o velikom usponu AFC Bornmuta počela je,
nekako logično, na samom dnu. Sredinom januara 2009. Trešnje su bile na ivici
kolapsa, pretposlednje u Ligi dva, deset bodova ispod prve bezbedne ekipe sa
odigranom utakmicom više.

Prethodnog leta klub je kažnjen oduzimanjem 17
bodova jer posle bankrota nije uspeo da stane na noge na vreme. Sreća u nesreći
je da je istu kaznu dobio i Roderam, Darlington je krenuo od minus 10, dok je
Lutonu oduzeto čak 30 bodova, pa pred njima nije bila baš nemoguća misija.
Ipak, ni na terenu oni nisu blistali – u prvoj polovini sezone samo četiri tima
osvojila su manje bodova, a sa surovom kaznom to je značilo da je iza njih samo
ojađeni Luton, koji za Novu godinu još nije ušao u plus.

Edi Hau je privremeno preuzeo ekipu prvog dana 2009,
a 19. januara on je dobio stalni posao. Imao je 31 godinu i 51 dan i bio
najmlađi menadžer profesionalnog kluba u Engleskoj. Hau je za kratko vreme postavio
stvari na mesto, za mesec dana smanjio razliku na dva boda, a još mesec kasnije
već bio četiri mesta i 7 bodova iznad crte. Usponi i padovi potrajali su do
kraja sezone, ali ekipa je opstala i postavila osnove za nagli uspon.

Već sledeće sezone Bornmut je bio drugi u četvrtom
rangu, i izborio promociju. Hau je klub napustio na pola sledeće sezone, a dva
menadžera u godinu i po ne samo da nisu uspela da nastave seriju uspeha, nego
su ih dovela u zonu ispadanja, kada se Hau šokantno vratio oktobra 2012.

Bornmut je dotle u 11 mečeva imao 1 pobedu, 5 poraza
i samo osam bodova. U sledeća tri meseca Trešnje su ostvarile 10 pobeda i 5
remija, a prvi poraz u klubu Hau je doživeo tek 19. januara, na godišnjicu
prvog ugovora. Do kraja sezone ekipa je nastavila sa surovom formom, dobila 13
od 18 utakmica i rutinski izborila promociju dve nedelje pred kraj.

Posle dobrog starta u Čempionšipu ekipa je malo
posustala krajem jeseni, ali je fenomenalna serija u februaru i martu vratila
Bornmut u gornju polovinu i čak im dala da sanjaju mesto u plejofu, pošto im je
šestoplasirani Brajton bežao dva boda 4 kola pred kraj Ipak, gužva u vrhu bila
je velika, pa su morali da se zadovolje 10. mestom, što je za dva mesta bolji
skor od dosadašnjeg rekorda iz 1989. Ekipa ove sezone ide ka novom rekordu i s
punim pravom se nada da će debitovati u Premijer ligi.

Edi
Hau

Rođen u Ameršamu 29. novembra 1977, Hau je celu
igračku i menadžersku karijeru vezao za AFC Bornmut. Stigao je u klub kao
tinejdžer, debitovao za prvi tim sa 17 godina i ukupno odigrao preko 300
utakmica. Talentovani defanzivac vrlo dobre tehnike, Hau je nastupao za mladu
reprezentaciju Engleske na slavnom turniru u Tulonu 1998, u generaciji sa
Lampardom, Karagerom, Heskijem i Kironom Dajerom.

Priliku na velikoj sceni dobio je kao 25-godišnjak u
leto 2002, kada ga je Hari Rednap, koji je otišao iz Bornmuta prerano da bi mu
pružio priliku u seniorskom timu, doveo u Portsmut kao prvo pojačanje po
preuzimanju kluba. Na debiju za Pompi doživeo je tešku povredu kolena koja ga
je od terena odvojila na godinu dana, a značajno uticala na ostatak karijere.

Posle dve godine vratio se u svoj Bornmut i u njemu
okončao karijeru. Ispostavilo se da je van te ekipe odigrao 4 takmičarske
utakmice – dve za Portsmut i 2 za mladi tim Engleske. Karijeru je formalno
okončao pola godine pre svog 30. rođendana, ali je i pre toga bilo jasno da mu
koleno ne dozvoljava ni polovinu mečeva po sezoni.

Srećom, dugo pre toga Edi je znao svoj put. Još u
leto 2006. on je preuzeo kontrolu nad rezervnim timom, a do januara 2009.
vodiće i juniore Bornmuta. To znanje mnogo će mu značiti kada preuzme prvi tim,
jer je zbog bankrota klub bio pod zabranom dovođenja igrača, pa je morao da se snalazi
sa postojećim kadrom.

Dobra forma ekipe dovela je Bornmut na čelo lige
posle dva meseca, a Piterboro je probao da ga dovede u rang više. Hau je odbio,
želeći da završi započeti posao i uspeo u tome – iako i dalje nije smeo da
dovodi nove igrače, on je ekipu doveo do drugog mesta i povratka u Ligu 1. Usledio
je i poziv iz Sautemptona, ali je i on odbijen.

Dobar početak sledeće sezone povećao je popularnost
mladog menadžera, a sa prvim danima 2011. i vrhuncem sezone otpuštanja počela
je bitka nekoliko ekipa iz Čempionšipa. Hau je bio prva opcija Čarltona i
Kristal Palasa, ali ga je dobio tek Burnli. Pet dana pred drugu godišnjicu i
posle ravno 100 mečeva na klupi kluba on je napustio Bornmut.

Burnli je za njega bio novo iskustvo – posle godina
u poznatom okruženju, među igračima koji ga poznaju i veruju mu, sada je dobio
ekipu u potpuno drugačijem kraju zemlje, sa igračima koji su bili stariji od
njega i imali premijerligaško iskustvo. U Lankaširu je proveo gotovo dve pune
godine. U prvoj sezoni on je zatekao Burnli na desetom mestu i doveo ga do
osmog, u naredne dve bio je na sredini tabele, sve dok 12. oktobra 2012, odmah
posle majčine smrti, nije šokirao fudbalski svet odlukom da se vrati u stari
klub.

Hau je odlučio da napusti ekipu smeštenu na sredini
drugoligaške tabele i preuzme Bornmut, koji je bio rang niže i u zoni
ispadanja. Promena je bila šokantna, dovoljna da mu u prvom mesecu donese
titulu menadžera meseca u Ligi 1, a do kraja sezone i promociju u drugi rang,
drugi put u klupskoj istoriji.

Edi Hau je ljubav navijača zaslužio i zbog svega što
je uradio kao igrač i zbog dve čudesne promocije, i zbog načina na koji mu
ekipa igra. Poštovanje u fudbalskom svetu donele su mu druge stvari.

Kao početnik iz svog džepa je platio grupu naučnika
da bi mu pomogli tokom pripreme za sezonu koju će završiti prvom promocijom.
Kada je vodio Burnli nije se libio da zamoli iskusnije kolege da prisustvuje
njihovim treninzima, a tokom jedne takve posete sprijateljio se za Brendanom
Rodžersom, tada još menadžerom Svonsija.

Iz te posete južnom Velsu naučio je najvažnije
stvari – najveću razliku prave mali detalji, a od savršenih uslova za rad
važniji je  kvalitetan trener.

Godine u Bornmutu naučile su ga da se snalazi bez
novca, ali sada sa tim nema problema – Maksim Demin je samo u prošloj sezoni
uložio 15 miliona funti, a u tri i po godine oko 40 miliona. Bornmut ima veliki
potencijal, ali je mali klub, čiji stadion prima manje od 11 hiljada gledalaca
i bez Premijer lige teško može da zaradi dovoljno novca da se održi na ovom
nivou, posebno igrajući protiv ekipa sa 3 ili 4 puta većim stadionima.

Istorija
kluba

Tačan datum osnivanja kluba je nepoznat, ali zna se
da je u jesen 1899. na tragovima ranijeg Sent Džons Institjuta osnovan Boskom
FC, nazvan po predgrađu na istočnom obodu Bornmuta. Stadion Din Kort podignut
je 1910, od kada se ekipa nije selila.

U FA kupu su debitovali 1913, a deset godina kasnije
dobili su poziv da se priključe Fudbalskoj ligi, u kojoj su bez prestanka.
Počeli su kao članovi novoosnovane Treće divizije, u kojoj su proveli pet
šestina svoje istorije.

Nadimak kluba „Trešnje“ dolazi od crvene boje, koja
je konstantna, ali je veliku ulogu imala i činjenica da je Din Kort izgrađen
pored velikog voćnjaka prepunog stabala trešnje.

Klub je u ranim godinama nosio dresove koji
podsećaju na madridski Atletiko – crveno beli dres sa plavim šortsem. U
narednim decenijama dresovi su ličili na komšije iz Sautemptona, pa Mančester
Junajted i konačno pred Drugi svetski rat na Arsenal – crveni dresovi sa belim
rukavima. Taj dizajn klub će zadržati nekoliko decenija.

Rane sedamdesete donele su velike promene – 1971.
usvojili su prugasti crveno-crni dres po ugledu na AC Milan, koji im je već
četiri i po decenije osnovni dizajn, a godinu kasnije i novo ime AFC Bornmut,
po kome ih i sada znamo.

To nisu bili laki dani, klub je prvi put na jednu
sezonu ispao u četvrti rang, a nekoliko godina kasnije ponovo su ispali i sedam
sezona bili četvrtoligaši.

Sredina osamdesetih donela je prethodno slavno doba
– predvođeni Harijem Rednapom oni su najpre iz FA kupa izbacili Mančester
Junajted, a zatim 1987. prvi put stigli do druge lige. U njoj su se zadržali
tri sezone, sa timom u kojem su igrala neka poznata imena engleskog fudbala,
kao Luter Bliset, Toni Pjulis, Gevin Pikok, i mladi Harijev sin Džejmi Rednap,
koji će vrlo brzo peći u Liverpul i postati reprezentativac.

Hari Rednap će ostati u klubu do 1993, pre nego što
postane legenda Premijer lige, a Bornmut je veći deo prethodne dve decenije
opet proveo kao trećeligaš. Najstrašniji dani kluba događali su se u sezoni
2008/09, kada su bukvalno u poslednjem trenutku izbegli ispadanje u
Konferenciju. Uspeh u toj borbi za opstanak pokrenuo je seriju uspeha koji su
„Trešnje“ već doveli do najvećih uspeha u istoriji, a uz malo sreće dovešće ih
i do Premijer lige.

Grad
Bornmut

Smešten na južnoj engleskoj obali, 150 kilometara
jugozapadno od Londona, Bornmut je prilično mlad za standarde engleskih
gradova. Na početku XIX veka oko ušća reke Born nije bilo ničeg osim močvare. Grad
je osnovan 1812, za prvih 40 godina imao je samo 2000 stanovnika, ali je
dolazak železnice 1870. promenio sve.

Smešten idealno da primi desetine miliona stanovnika
Londona i Midlendsa željnih mora Bornmut je naglo počeo da se razvija, pa je od
18.000 stanovnika 1880. došao do 85 hiljada pred Prvi svetski rat.

Bornmut je tokom XIX veka stekao visok status u
književnim krugovima – Pol Verlen je tu predavao, Meri Šeli napisala
„Frankenštajna“, a Robert Luis Stivenson „Doktor Džekila i Mister Hajda“. JRR
Tolkin je decenijama letovao u gradu, a zatim se odselio i proveo poslednjih 10
godina života u njemu.

Turizam je i danas jedna od ključnih privrednih
grana, a za svakoga u Bornumutu ima mesta. Grad se profilisao kao najveći
centar kongresnog turiza na južnoj obali, zbog čega ga redovno posećuju sve tri
najveće političke stranke i brojna strukovna udruženja. Sa druge strane u
Britaniji nema popularnije destinacije za momačke i devojačke večeri, a grad
godišnje prihoduje neverovatnih 125 miliona funti samo od toga.

Današnji Bornmut je grad od 185 hiljada stanovnika,
jedan od lidera po ekonomskom rastu i porastu broja stanovnika u Britaniji.
Iako je do sedamdesetih uvek bio deo Hempšira, sada je u Dorsetu, što je
Konamiju olakšalo posao: AFC je Dorset Reds, a Sautempton – Hampshire Reds.