Košarkaši Crvene zvezde Telekom plasirali su se ufinale ABA
lige i obezbedili Evroligu u sledećoj sezoni, posle pobede u seriji nad
Partizanom NIS 3-1.

Bila je to prva Zvezdina pobeda u seriji nad večitim rivalom
još od finala plej ofa YUBA lige 1994, a mi ćemo kroz statistiku pogledati
učinak timova i pojedinaca u dva beogradska tima, čime ćemo baciti svetlo na
stvari koje su odlučile ishod serije.

Već na prvi pogled uočava se frapantan podatak – potpuno
ujednačen broj šuteva sa svih distanci tokom svih 160minuta serije. Obe ekipe
pucale su po 77 penala, dok Zvezda ima po jedan šut više za dva (167-166) i tri
poena (85-84). Ako svedemo na bazične elemente bolji šut iz igre (za ukupno 4,8
posto) omogućio je pobedu ekipi Dejana Radonjića.

Zvezdin šut odneo prevagu

U prve tri utakmice serije pobedu je odnosila ekipa koja je
sakupila više skokova i preciznije šutirala za dva poena.

Poslednji meč serije preokrenuo je trend, a uzroke treba
tražiti u dva elementa u kojima je Zvezda značajno podigla učinak – šutu za tri
poena (48 posto, u prva tri meča 33 procenta) i ukradenim loptama (11 naspram
5,3 u proseku do tada).

Partizan je u četvrtom meču šutirao trojke samo 22 posto, a
postavlja se pitanje selekcije šuta – manje su šutirali u srednje dve utakmice
kad su ih trojke išle (14 od 37), nego u uvodnom i završnom kad nisu (11 od
47). Vujoševićev tim je u ligaškom delu šutirao najmanje trojki u ABA, uz
prosek od tek 30 posto, Zvezda je po broju šuteva bila pretposlednja, ali po preciznosti
druga.

Ono što jeste neobično, a važi za sva četiri meča, je da je
svaki put gubio tim sa više slobodnih bacanja. U meču broj 2 Tepić je bio
jedini Partizanov igrač na liniji penala (pogodio 3 od 6), dok ih je Zvezda
imala 15. U sva ostala tri meča prednost je uvek bila nastrani Partizana, koji
je u obe utakmice predsvojim navijačima šutirao po 28 penala. Crno-beli su
tokom serije znatno podigli procenat bacanja u odnosu na regularnu sezonu (sa
71,6 na 76,6), dok su njihovi rivali šutirali mnogo slabije (67,5 naspram 73,9
posto iz ABA i 73 iz Evrolige).

Partizan kontrolisao reket

Partizan je tokom serije imao značajnu prednost u ofanzivnom
skoku, osim u meču broj 3, u kojem je 7 skokova Luke Mitrovića pod košem
crno-belih verovatno ključno dorpinelo Zvezdinoj pobedi. Defanzivno su ekipe
gotovo potpuno poravnate. I jedno i drugo je u skladu sa onim što su timovi
pokazivali u ligaškom delu takmičenja.

Dobra igra crno-belih u odbrani, posebno u izolovanju
statističkog lidera Evrolige Bobana Marjanovića, pokazala se i kroz broj
asistencija – Zvezda je u ABAligi i Evroligi imala 18 asistencija po meču, ali
je u polufinalu plej-ofa beležila u proseku manje od 12, pa je Partizan
statistički dobio tu kategoriju.

Na drugoj strani Zvezda je kontrolisala napad prilično
dobro, pa je broj izgubljenih lopti bio konstantno na 10-11, čak za 4 po meču
manji nego u Evroligi i za 3 manji nego u ABA.

Kraća klupa Partizana u nemilosrdnom ritmu (sva 4 meča
odigrana u samo 6 dana) mogla se osetiti kroz blagi pad u većini karakteristika
– crno-beli su iz meča u meč imali sve manje blokada i ukradenih lopti (zbor te
dve kategorije po utakmicama: 10-9-8-6; Zvezda 12-6-10-13), a rastao je broj
izgubljenih lopti (10-12-11-14).