Posle 25 godina i 19
osvojenih trofeja Iker Kasiljas napustio je Real Madrid. Do pre samo dve godine
niko nije mogao ni da pomisli da bi legendarni golman mogao da ode sa Santjago
Bernabeua, ali posle Raula,  još jedna ikona
kluba karijeru će verovatno završiti negde drugde.

Član Reala bio je još od 1990 godine, kada je kao klinac od devet godina
počeo da trenira u omladinskoj školi. Pre nego što je počeo da u kontinuitetu
brani za treći Realov tim 1998 godine, već je bio pozivan da bude deo prvog
tima, i to za meč u Ligi Šampiona sa Rozenborgom u novembru 1997 godine. Tada
je imao samo šesnaest godina. Vrlo kratko bio je i član drugog tima, pre nego
što je 12. septembra 1999 godine, kao osamnaestogodišnjak, prvi put branio za
prvi tim i to na utakmici sa Atletikom iz Bilbaoa.

Sledeće sezone bio je starter u finalu Lige Šampiona i postao najmlađi
golman u istoriji finala ovog takmičenja. Bilo je jasno da mu predstoji velika
karijera, ali do pune afirmacije morao je još malo da sačeka.  U to vreme neprikosnoven na golu Reala bio je
Sesar Sančes.

Novo finale najelitnijeg evropskog klupskog takmičenja i nova velika
utakmica za Ikera Kasiljasa. Tada je u drugom poluvremenu zamenio povređenog Sančesa
i sa nekoliko ključnih intervencija značajno doprineo osvajanju devete titule
prvaka Evrope Madridskog velikana. Od tog trenutka,  praktično,više od jedne decenije bio je
nezamenjiv na golu Kraljevskog kluba.

Ono što su Ronaldo, Mesi, Aguero, Runi među navalnim igračima ili Serhio
Ramos, Tijago Silva, Branislav Ivanović 
kod defanzivaca, to je Iker Kasiljas u golmanskom svetu. Top klasa! Na
njegovoj poziciji nema ih mnogo. Mnogima je uzor, a sam je priznao da je za
njega najbolji Đanluiđi Bufon.

Kasiljasa krasi sve ono što je potrebno jednom vrhunskom golmanu. U
tehničkom smislu ima fantastičan refleks, odličan je  u situacijama jedan na jedan, siguran na
istrčavanjima. Uz to poštuju ga saigrači, a o ljudskim kvalitetima izlišno je
govoriti.

Nije sporno da je i Kasiljas imao loše trenutke, što je normalno za
svakog profesionalca, ali nijedna njegova loša intervancija ne može da zaseni
sve ono što je ostvario u karijeri.

Rekordnih pet puta zaredom proglašavan je za najboljeg golmana sveta, i
tek  je treći kapiten u istoriji fudbala
koji je podigao trofej Svetskog Kupa, Evropskog Prvenstva i Lige šampiona. Pre
njega to su učinili samo Franc Bekenbauer i Didije Dešamp.Tokom godina, pored
klupskih trofeja, osvojio je još preko trideset priznanja u različitim
kategorijma.

U Realu je postavio brojne rekorde, a ukupno je na golu madridskog
giganta bio 725 puta. Više nastupa od njega ima samo Raul, ali da Kasiljas nije
bio u nemilosti Žozea Murinja i kasnije Karla Ančelotija i na toj listi bi
sigurno bio ubedljivo prvi. Za reprezentaciju Španije debitovao je 2000. godine
i do sada iza sebe ima 162 meča. Na drugom je mestu liste igrača u Ligi
Šampiona, ali je očekivati da vrlo brzo prestigne Ćavija.

Od navijača je dobio nadimak San Iker, odnosno Sveti Iker, što jasno
govori kakav status ima.

Među brojnim reakcijama na njegov odlazak iz Reala, možda je suština
rečena u tvitu Dejvida Bekama:

“Šta
više može da se kaže za ovog čoveka? Tužan sam zbog Ikerovog odlaska iz kluba,
kluba koji obožava i kojem je sve dao za toliko mnogo godina.On je sjajan
prijatelj i neverovatna osoba i jedan od najboljih golmana u istoriji ove igre.
Istinska legenda Real Madrida…. Hvala prijatelju”, napisao je Dejvid
Bekam.

Iako ima dosta polemika i čak
njegovi roditelji tvrde  da se prethodnih
godina u klubu vodila prljava kampanja protiv Ikera, Real se na dostojan način
oprostio od svog dugogodišnjeg kapitena, nazvavši ga „najboljim golmanom u
istoriji kluba  i španskog fudbala“ i „simbolom istorije“.

Da li je rastanak bio
neminovan to je već drugo pitanje. Iker se opet poneo kao veliki
profesionalac, što jeste tokom čitave karijere.

Biće zadovoljstvo gledati na golu Porta. Ima on još mnogo toga da kaže.
Uostalom, tek su mu 34 godine.